Građani platili kvazinaučne radove i novosadskih profesora u predatorskim časopisima

Mnogo časopisa na SCI listi ti u recenciji nagovesti da bi trebalo da ubaciš više citata članaka iz časopisa u kojem objavljuješ. I tako raste njegova citiranost, kapiraš?

To što ovaj posao radim malo duže, ne znači da se ne trudim da pratim tokove. Kurikulumi u svetu se menjaju da bi bili aktuelni, ne da se prilagođavaju onome što profesor zna, sasvim suprotno. Često sam pisao uporedne analize za akreditaciju, pa sam shvatio koja smo mi rupa od obrazovanja. "Napredni" kriterijumi mi nisu bliski ni malo, ali ni laži i prevare koje nisu oni izmislili. Nekada se ovde moglo menjati 15% kurikuluka bez prijave KAPK, sada ne može ni jedan, a na odgovor se čeka godinu dana. Zato mi prijavimo program, godinu dana čekamo akreditaciju i on bi se već mogao menjati, ali ga mi glabamo 5 godina i onda se trudimo da ga netaknutog opet proturimo i narednih 5 godina isto pričamo, odnosno naši asistenti, mi vijamo privatne poslove u Bačkom Magliću ili smo po projektu u Mongoliji. A ako nešto i pričamo, to je već davno ispalo i iz ovako zastarelog programa. I nikom ništa, jedino nam SNS smeta da bolje radimo. To je hipokrizija o kojoj govorim i zato smo i mi deo ovog propalog društva koji se ne trudi da bar on bude dobar.

@ Student,
Добро је дошло то што сте потегли Импакт фактор, јер ако неко испадне са SCI листе, онда нема квалитетних радова. А заборавили сте конкурентну SNS листу?
Како каже колега „Stari profesor“, овако: „Prateći kurikulume na cenjenim svetskim univerzitetima, može se videti da ih oni samostalno i slobodno menjaju svake godine.“.
Па можемо и ми ваљда да мењамо наше Курикулуме самостално.
А што их не би мењали једном месечно, питам ја вас? Било би: Брже, Јаче, Боље.

Imam jedno pitanje, odnosno dilemu.
Ako "predatorski" casopis ima impakt faktor, to znaci da ga neko citira, inace bi ispao sa tzv. SCi liste? Ako ga neko citira onda znaci da u njemu ima kvalitetnih radova, inace, u suprotnom, niko ga ne bi citirao. Moze li neko ovaj fenomen da mi objasni?

Cela ta ujdurma sa časopisima je pogrešna stvar, jer kod nas je visoko obrazovanje dovedeno do najnižih grana. Profesori zloupotrebljavaju sve ispod sebe da bi se dopisivali na njihove radove i tako postali šuplje veličine, ogrezli su u neradu, vijanju privatnih poslova i totalnoj zaostalosti u praćenju aktuelnih trendova. Nauku treba odvojiti od obrazovanja, jer dobar naučnik ne znači i dobar profesor. Ceo sistem je naopako postavljen, jer za svaku promenu u nastavnom programu potrebna je procedura reakreditacije, koja traje oko godinu dana. Prateći kurikulume na cenjenim svetskim univerzitetima, može se videti da ih oni samostalno i slobodno menjaju svake godine. Tamo postoji ozbiljno postavljen sistem kvaliteta, gde se prate rezultati obrazovnog procesa, ne ankete zbog kojih profesori podilaze studentima. Na mnogim mestima kod nas nastava je prepuštena asistentima, profesori zuje po svetu iz sredstava projekata ili vijaju privatne poslove koje onda uvaljuju saradnicima i studentima. Jedna ugledna koleginica je rekla jednom prilikom: imamo tako dobre studente da ne stignemo da ih pokvarimo. I to je suština našeg obrazovanja, ne vrhunski, predatorski i ostali časopisi, od kojih studenti ništa ne dobijaju. A tromi sistem sprečava promene. I da ne bude zabune, imam dovoljno odgovarajućih radova koje sam, kao odgovoran čovek, napisao sam.

Situacija nije baš crna i bela, kao što nije ništa u životu. Jedan broj predatorskih časopisa je u jednom periodu bio zvanično na Thomson Reuters listi časopisa, i ko je objavio rad u tom časopisu u to vreme nije moga znati da je u pitanju "predatorski časopis". Drugo, veliki broj vodećih časopisa (ne svi) naplaćuje objavljivanje radova. Ukoliko i ne naplaćuju, da bi bili u open access-u, morate da platite, a u poslednje vreme open access preuzima primat i bez njega vam rad neznači mnogo jer citiranost biti manja, a ona je uslov za napredovanje. I ono najbitnije, nije objavljivanje radova u časopisima svuda u svetu uslov za napredovanje . Princip "publish or perish" se napušta jer se pokazao kao neefikasan, sa brojnim negativnim posledicima i lošim uticajem na nauku, a pogotovo visoko obrazovanje. Na primer rezultovao je time da su profesori više fokusirani na objavljivanje radova nego na rad sa studentima i pisanje udžbenika. Kao i u svemu što preuzimamo, mi kasnimo i umesto, kad već kasnimo, da učimo na tuđim greškama mi ih ponavljamo. Ono što meni smeta je što je naša naučna zajednica slepo prihvatila nametnuta pravila bodovanja, skoro isključivo radova u renomiranim časopisima, bez kritičkog osvrta i preispitivanja, a to im je posao. Molim Vas, pročitajte i brojna istraživanja o efektu principa "publish or perish" koja su objavljena u istim tim renomiranim časopisima.

Ako neko iz novinarske struke ko stvarno zeli dobro ovoj zemlji procita ovaj moj komentar neka samo proba da istrazi koliko radova pa i renomiranih profesora sa nekih fakulteta su zapravo plagijati. Konkretno sam imao prilike da upoznam osobu koja pise naucne radove za pare nebitno koja je oblast u pitanju. Tako su se njeni radovi vezani za njenu struku nasli i u "prestiznim" domacim naucnim casopisima pod imenima gomile profesora a ona sama jos nema zavrsen fakultet cak, da ne pricam o tome da je pisala radove (koliko ja znam) iz engleskog jezika, sociologije, marketinga, ekonomije, turizma i ko zna koliko master radova i doktorskih disertacija ljudima... cak nije blam bio kolege da je unajme... tako nesto se opusteno zna i radi i na drzavnim i na privatnim fakultetima. Jedan od razloga je i to sto neki profesori rade na nekoliko fakulteta, sto drzavnih, sto privatnih, pa ne mogu da postignu da pisu radove i ne mogu da postignu ni da savesno obavljaju svoj posao na svim mestima ali ih to uopste ne sprecava da imaju po nekoliko radnih mesta, sto je cini mi se cak i nezakonito ali opusteno... onda nije ni cudo sto cute na sve nepravde i nedela u drustvu - jer imaju korist da nastave da rade to sto rade i bole ih uvo za svoj narod (ako gledamo dela a ne reci)...

Sve sve ali izraz "predatorski časopis"?! Ko zna odakle ovaj izraz, možda se uobičajeno koristi u "akademskoj zajednici" ali simptomatično je da se bez znakova navoda koristi ovde. Znam za životinje predatore, to su one koje napadaju i hrane se drugim životinjama, znam i za izraz "seksualni predator" ali uopšteno reč "predator" je strana i ne može se koristiti u našem govoru jer imamo odgovarajuće domaće reči poput "napadač" i slično. I zar je pitanje diploma zaista najveći problem kod nas? Kada one ne bi bile toliko "popularne" i jedini način za bolje mesto u društvu ne bi verujem ni bilo toliko zloupotreba i prevara.

@ macak cira,
Потпуно си у праву.
Створена је збрка, почевши од Болоње, па даље, која има за циљ да стварне научнике одгурне од достигнућа која би могли да постигну у науци.
Да, то бодовање „објављивања“ је још једна глупост увезена са Запада.
Замислите на пример, годинама се труби и галами о некој Енергетској ефикасности као науци, па су подигли на такав ниво да само одабрани имају право на прорачун термичке изолације зграде. Њих лиценцирају, они узимају лову за прорачуне које би исто урадили и наручиоци стручњаци којима није дата лиценца. Мафија лукра. Каква наука, какви бакрачи, све је то једном откривено пре 70 година, све је већ прорачунато. А сва мудрост је у томе, да је термичка изолација боља уколико се употреби бољи изолатор. И дебљи наравно. Постоји један коефицијент који се даје одлуком о пропису, завршен посао. Све се то радило преко типских скица, које задовољавају прописе. Сада научници „прорачунавају“ нешто чији се резултат зна и пре завршетка прорачуна. Наравно тај прорачун и наплате, такав је закон.
Тако наши професори више нису научници достојни поштовања, то су само агресивни тркачи за формалне „објаве радова“, па тако је на Западу.
Наравно, где ће крушка него испод крушке, па тако и студенти.
Ко има више пара, купиће више знања. Па тако је и на Западу.
Увалили су нам до коске.

Ne naplaćuju svi časopisi objavljivanje, ali se u većini, čak i najprestižnijih, to naplaćuje. Takva je situacija u medicinskim časopisima. Iznosi idu od nekoliko desetina do više hiljada evra. Naravno, treba znati da nisu svi ti časopisi predatorski. Uglavnom se radi o tome da medicinski časopisi objavljuju radove kao "open access", što znači da su sadržaji slobodno dostupni javnosti i time se povećava citiranost radova, a tako se i časopisi izdržavaju. Što se tiče Healthmed-a, to je bio predatorski časopis koji ne postoji već nekoliko godina i koliko znam uklonjen je iz Kobson baze. Samim tim ne vidim što se i dalje spominje. Trebalo bi pokrenuti ioduzimanju zvanja onima koji su postali vanredni, redovni prof. i sl. zahvaljujući takvim časopisima. Kod nas se standarno priča u prazno i ništa ne radi. Kad počne da se kažnjava nemoral u nauci, onda ćemo možda i imati nauku...ovako i dalje imamo na stotine redovnih profesora na svim fakultetima, koji realno nemaju uslove ni za asitente pripravnike.

Lepo je znati da na FTN još uvek ima profesora koji razmišljaju kao Vi!
Nisu svi postali svaštari i megalomani kao Lalići, Novakovići i kompanija... Ima nade...

Došlo je vreme da ovom planetom zavladaju glupi a bezobrazni

Totalne gluposti, sve do jedne!
Potpuno je netačno da se objavljivanje plaća. Objavljivanje naplaćuje samo najveće đubre, koje nema ni recenzije, ni uređivačke odbore. To je obična pljačka, i to svi znaju. Ko ne zna nije ni zaslužio da bude na takvom mestu gde se radi nauka, jer je - budala.
Potpuno je netačno da oni koji objavljuju radove moraju biti članovi udruženja koja izdaju časopis! To je takva glupost da se samo na osnovu nje vidi da pojma nemate o čemu pišete, pa nema smisla niko to ni da čita! Inače, za vašu informaciju, članarine u tim društvima su veoma niske, a kad ih osoba uplati, dobija besplatno sve brojeve časopisa! Da biste objavili rad, ne morate nigde da se učlanite, samo morate da RADITE! I da to bude dobro.
Najugledniji časopisi NE NAPLAĆUJU objavljivanje ni na koji način! Naprotiv, imaju ogromne redove radova koji čekaju na recenzije, vrlo ugledne recenzente i izuzetno visoke kriterijume.
Ljudi koji objavljuju u prevarantskim časopisima su i sami prevaranti i jako dobro znaju šta rade. Zato treba da idu u zatvor: ostvarili su materijalnu dobit na osnovu prevare! To je krivično delo! I ne lupajte više!

Jako si se izlupeto Gosn. Macak. Jako

Na prvu loptu to sto si napisao ima neke logike ali ako se ne priznaju radovi tim starijim profesorima koji nisu u renomiranim casopisima realno je da se ne priznaju ni mladim - onda sve sto si napisao nema smisla. Jasno je suplja logika. Uz to, vecina stvari koje se u obrazovanju uvode sa zapada je jako, ali jako dobra, samo se kod nas nakaradno uvodi pa zato ne funkcionise. Cist primer je bolonja koja se na puno univerziteta uvela sto se tice obaveza studenata ali profesore je nekako zaobisla pa je rezultat takav kakav je. Nisu ni studenti cvece ali se u obrazovanje ne ulaze, i rezultat je ocigledan. Da ne pricam koliko politike i stranackog hohstapleraja ima po fakultetima i koliko profesora na mom bivsem odseku ima koji su tu politickom linijom ali se niko ne buni od kolega jer cuvaju svoje fotelje i interese. Takodje je vredno pomena da na svakom departmanu imamo 2-3 vodeca strucnjaka koji imaju apsolutni monopol u svojoj struci. Da, ti ljudi jesu jako strucni ali oni bukvalno odlucuju o celokupnom poslu koji ima uticaja na karijeru svih iz te branse i imaju pravo prvog izbora za sve poslove i radove i slicno a ostalo prosledjuju onima sa kojima su licno dobri i time unistavaju svoju struku iz licne sujete i interesa. Svako ko je malo dublje usao u pricu sta se desava na katedri bilo kog odseka naleteo je na ovakve stvari. U nasem obrazovanju mnogo toga treba da se menja ali malo morgen ce se promeniti skoro...

Problem je to sto imate manjinu koja je u stanju, i ogromnu vecinu koja nije u stanju da objavi rad u vrhunskom casopisu sa vrha SCI liste. Pri tome je razlika u naporu ogromna, potpuno neproporcionalna npr. bodovanju propisanom od strane ministarstva. Dodatan razlog je sto vecina nase akademske zajednice nije deo sire, npr. evropske ili svetske zajednice u svojoj oblasti, u sustini i ne prate svoju naucnu oblast, pa ih nije ni briga za sopstveni renome u globalnim okvirima (za njih takoreci niko nigde nije ni cuo osim na nasem Univerzitetu). Ozbiljan istrazivac sa jakim radovima i sa mrezom ljudi u svetu sa kojima saradjuje je po prirodi toga sto je deo ozbiljne nauke prakticno i odgovoran da ne publikuje u takvim casopisima jer takve reference njemu licno nanose veliku stetu.

i treba da se proveravaju sa vremena na vreme

ovo se radi u srbima mrskim zemljama kod slucajeva strukovnih povlastica.

sigurno im nije jedini uslov objavljivanje u pravim casopisima.
zauzvrat dobijaju pio, manji porez i povracaj pdva. svuda osim u srbiji

Veoma diskutabilna tema. Malo je casopisa koji ne zahtevaju placanje rada. Mozda ne direktno, ali besplatno objavljivanje rada najcesce znaci da citaoci nece imati slobodan pristup, vec ce morati da plate nekoliko desetina dolara da bi procitali rad. Alternativa je tzv. "ope access" gde autor placa i nekoliko hiljada dolara. Svi ti casopisi su u vlasnistvu milijardera - toliki su prihodi izdavackih kuca.
Drugi slucaj, cest u nasim "respektabilnim" naucnim casopisima, je da se objavljivanje ne placa, ali svi autori (cesto 5,6, pa i 10 autora po radu) moraju da budu clanovi drustva koji objavljuje casopis, sto znaci da plate godisnju clanarinu, a nekad i za par godina, kao i da plate godisnju petlatu na casopis, pa mu to dodje i vise nego u tzv. predatorskim casopisima.
Dalje, autori nisu duzni, a cesto nisu ni u mogucnosti da znaju da li je neki casopis predatorski ili ne. Posebno ako u urednistvu vide imena nekih svojih uglednih profesora, tesko da bi mogli da posumnjaju.
Konacno, to sto su radovi objavljeni u takvom casopisu ne znaci nuzno da su kvazinaucni - mozda je mogucnost da se kvazinaucni radovi pojave veca, ali nikako se ne bi smelo reci da su svi ti radovi kvazinaucni. Oni koji raspolazu novcem iz projekata radije ce objaviti rad u nekom svetskom casopisu i platiti par hiljada. U regionalnim casopisima objavljuju oni koji placaju iz svog dzepa, a moraju da objavljuju da bi im oni koji dobijaju novac kroz projekte dozvolili da nastave da rade, tj. ostanu u zvanju.

Ovo nije znao samo ko nije hteo da zna, koji se pravio da ne zna ili ko sa fakultetom veze nema. Drago mi je da počinju da se pišu ovakve stvari. Ponoviću po hiljaditi put, obrazovanje je rak rana ovog društva. Masa nabeđenih likova (čast izuzecima koji pored takvih mogu samo da polude) nule od stručnjaka i naučnika, o pedagoškoj nestručnosti da ne pričamo. Takođe uporno pričam ljudima da je podsmevanje privatnim fakultetima potpuno deplasirano kada se iste stvari a negde i gore dešavaju na državnim. To tripovanje da je državni fakultet garant znanja i neka oaza stručnosti i nauke u Srbiji je teška budalaština. To je kao da poredite dva invalida gde jednom fale noge i jedna ruka a drugom noge i obe ruke. Nebitno i bespotrebno. U oba slučaja nije dobro. Ljudi koji kapiraju da je ovo katastrofa od društva i države ipak još ne kapiraju dokle to seže i KOLIKO smo mi zapravo u problemu, iz kojeg se verovatno ne možemo ni iskobeljati nikada. Da li vi shvatate da živite u državi u kojoj diploma bilo ona priavtnog ili državnog fakulteta kojeg god, apsolutno nije nikakav garant ni za šta, što ipak nije slučaj u uređenim naprednim društvima. To je jezivo.

@macak cira

Respektabilnost časopisa apsolutno nije subjektivna kategorija, baš kao što odbijanje od strane ozbiljnih časopisa nije opravdanje za publikovanje u krševima. Malo ozbiljnosti treba, naučni radovi nisu pravljenje turšije, pa kad ispadnu malo lošiji da se iskoriste 'da se ne baci'.

Da se ne zaboravi još jedan predatorski naučni časopis gde nasa akademska elita cesto objavljuje: African Journal of Business Management. Izbacen je sa SCI liste.

I žena bivšeg rektora je to radila a on jadan morao da je gura.
Svi čuju, svi vide, svi znaju a nikog sramota.

Šta ćemo još otkriti o našim eminentnim ličnostima? Ismevaju se lažne fakultetske diplome Nikolića, a polako otkrivamo da je to uzelo maha i među našim profesorima, naučnicima... Da te publikacije u naučnim časopisima sumnjivih vrednosti objavljuju o svom trošku, pa da i oči zatvorimo, ali ovako! Posle se pitamo, zašto naše diplome nisu priznate u svetu i zašto naši doktori moraju da polažu dodatne ispite tokom 3-4 godine, ako žele da rade u struci u evropskim bolnicama? Iz tog razloga naše doktorke po Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj...rade za 1200e mesečno, kao spremačice. No, s obzirom da je u nadležnom ministarstvu:" postojala namera uređenja ove oblasti", a da se ništa ne preduzima, dodatno govori o opštem javašluku u državnim institucijama i rasipanju sredstava koja se ubiraju od stanovništva zaposlenog u privatnom sektoru, Kad vrše kontrole kod privatnika, inspektori su uporni i istrajni i kod najprimernijih firmiuvek nađu razloga za kažnjavanje. Kad će početi sa proverama u državnim institucijama?Šta još krije naša birokratija od očiju javnosti?

Nisam profesor niti predator ali problem je, po meni, u sistemu koji tera profesore da objavljuju radove u casopisima da bi ostali profesori. To koji casopis je respektabilan, koji nije, je jako subjektivna kategorija, ali ako ti moras da objavis rad i taj rad ti bude ti odbijen u tom nekom "respektabilnom" casopisu, onda ces svakako traziti dalje dok ne naidjes na casopis koji ce ti objaviti rad, ne zbog rada, vec zbog cv-a. Jer ako to ne budes uradio, doci ce 3 klinca, objaviti par tekstova po takvim caopisima -> doktorirati, postati docenti i na kraju biti iznad tebe i oterati te u penziju jer imaju bolji impakt faktor, a ti cekaj da ti objave rad u tom respektabilnom casopisu. Jos jedna glupost uvezena sa zapada.

Samo u smrdiji!

"predatorski časopis" je krajnje neadekvatan termin. zasnovan je na pogrešnoj predstavi da ti časopisi prevarom navode autore da objavljuju u njima, pogotovo mlade i one iz nerazvijenih zemalja. istina je zapravo da su ti autori potpuno svesni o čemu se radi, ali pošto vole da imaju akademsku titulu, ali ne vole akademski da rade, onda rado plaćaju da im se rad objavi u tamo nekom levom časopisu. ta šema naravno i može da funkcioniše samo u zemljama poput Stradije, gde se mesta na univerzitetu kupuju, poklanjaju ili nasleđuju a "naučni radovi" su tu samo da ispune formalnost; toliko i toliko objavljenih radova. na ozbiljnim univerzitetima bitan je rad, rezultat, kvalitet - a objaviti rad u tzv. "predatorskom časopisu" predstavlja samodiskvalifikaciju - otvoreno priznanje tipa "nisam ja za taj posao". priče kako "mladim naučnicima su priznati časopisi nedostupni" su najobičnija laž. postoji bezbroj međunarodnih časopisa sa dobrom reputacijom koji će rado objaviti rad bilo kog početnika, ukoliko zadovoljava kriterijume da bi se uopšte smatrao naučnim radom. a verodostojne liste "predatorskih časopisa" su svima lako dostupne (npr. Beall's). mada osnovno što treba da zna naučni radnik na bilo kom polju je koji su to ozbiljni časopisi koji objavljuju radove iz njegove oblasti - jer bi trebalo da prati te časopise i šta se novo objavljuje iz njegove oblasti. ovo su sve španska sela za većinu naših "akademskih radnika"

U ovoj zemlji je sve prevara...........ali baš sve! Sutra će da vas leče i uče nove generacije "profesori" koji su dobili zvanja tako što su platili da im se objave radovi. Bež* te deco kolko vas noge nose i ne osvrćite se!

Sta ce nam predatorski casopisi kada u vecini domacih mozes da objavis svakakve gluposti regularno.

U tom časopisu su objavljivali i profesori Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu.

Mozda drugi i nece to da objavi.